Početak

dilandog | 08 Novembar, 2014 22:38

Sjedim ispred računara,čitam neke manje ili više zanimljive stvari i dolazim na ideju,pa možda ne baš ideju,više na potrebu da izbacim sve iz sebe. Pijući treće pivo obično dobijem nagon da pričam,da ispoljim svoj bunt,ali kao i većina nas.. To prećutim. Idem dalje,ili legnem da spavam ili se urokam da ne znam ko sam. Znam,to nije ništa novo,reći ćete.Ali iako ovaj moj tekst nema neku umjetničku,književnu ili obrazovnu vrijednost.. možda ovo neko stvarno pročita i možda neko "oslobodi" svog demona i krene da piše. Potrebno je zagrebati ispod površine,izraziti svoj stav, pa makar i samo sebi kao što ja to upravo činim.

Želim da podijelim svoje iskustvo sa drugima,kao što reče Lane Gutović u nekoj svojoj emisiji;siguran sam da ne može da škodi a čim ne škodi,znači da koristi. Želim da za početak govorim o životu. O najkomplikovanijoj a najjednostavnijoj stvari na svijetu. Naime,da živiš,dovoljno je da dišeš. I to je život, doduše na nivou amebe,ali ipak život. Da bi stvarno krenuo da živiš,moraš da počneš da razmišljaš. E to kad počneš,padaš u vrtlog. Svi bi mi željeli da postoji neki idealan recept za izvlačenje iz tog vrtloga ali ne postoji i to iz vrlo jednostavnog razloga,niko od nas ne razmišlja isto. Čak i kad vidimo istu stvar,ne mora da znači da je jednako vidimo. Dakle,da bi krenuli dalje,moramo da oformimo svoje JA. JA tako mislim,JA želim tako da uradim.. Znam da to zvuči krajnje jednostavno,ali nije. Imati svoje JA ,znači biti dovoljno jak da izdržiš sve napade okoline,medija, čak i obrazovnih ustanova. Imati svoje JA,znači imati svoje mišljenje. I ako na nivou amebe ostaje 1% svjetske populacije, na nivou(nazovimo ga tako) početka razmišljanja,ostaje 80 % svjetske populacije,.Zašto,jednostavno lakše je. U vremenu najvećeg tehnološkog buma,postajemo sve gluplji i lijenji.Npr. zašto bih pogledao kroz prozor,ako KAŽU da napolju pada kiša. Zašto bih pokušao da osvajam lijepe djevojke,ako KAŽU da one žele ono što ja nemam tj. pare. Zašto bih pokušao da se mijenjam i razmišljam,ako KAŽU da od toga nema koristi. Namjerno naglašavam "kažu" (to bi i ameba shvatila) iz jednostavnog razloga ili ti pitanja: A ko to kaže?,Zašto je njihovo mišljenje relevantnije od našeg?

Sad već otvaram četvrto pivo i počinjem da se pitam u ispravnost ovog mog postupka,u to da li iko želi da čuje moje mišljenje :)